FootBiz newsletter #197: Glasine o preuzimanju Lacija suočene sa istragom o manipulaciji tržištem

Da li je neko pokušao da primora Klaudija Lotita da proda Lacio?

Godinama kruže glasine o tome da Klaudio Lotito prodaje Lacio. Italijanski tužioci sada žele da utvrde da li su neke od njih namerno izmišljene.

Istraga u Rimu ispituje navode da su lažne informacije o Laciju, Lotitu i mogućem preuzimanju kluba širene kao deo koordinisanog pokušaja da se utiče na cenu akcija i konačno izvrši pritisak na vlasnika da proda klub.

Karabinjeri su pretresli imovinu povezanu sa Maurom Masijem, predsednikom Banca del Fucino, izvršnim direktorom banke Frančeskom Majolinijem i Luiđijem Bizinjanijem, bivšim novinarom i dugogodišnjom ličnošću u italijanskim političkim i poslovnim krugovima.

Sva trojica su pod istragom, a optužbe su izvanredne.

Prema dokumentima iz istrage o kojima su izvestili italijanski mediji, tužioci veruju da su lažne priče možda širene putem društvenih mreža, onlajn publikacija i štampe kao deo onoga što ispituju kao širu koordinisanu kampanju protiv Lotita.

Među njima je bio izveštaj da je JPMorgan spreman da ponudi 450 miliona evra za kupovinu Lacija. Tužioci tu informaciju smatraju lažnom.

Bilo je i izveštaja o finansijskim poteškoćama u kompanijama povezanim sa Lotitom, pa čak i neobična sugestija da je želeo da Lacio bude izbačen u niži rang kako bi klub mogao da naplati "padobransku" isplatu od 35 miliona evra.

I ovde istražitelji tvrde da je ta informacija bila lažna.

Možda se pitate zašto je sve ovo finansijski važno. Važno je zato što Lacio nije samo fudbalski klub. To je kompanija kojom se javno trguje.

Njegove akcije su izlistane u Milanu, što znači da informacije o potencijalnoj promeni kontrole, finansijskom zdravlju većinskog vlasnika ili budućim ekonomskim izgledima kluba mogu potencijalno da utiču na vrednost hartije od vrednosti koju ljudi zaista mogu kupiti i prodati.

Istraga stoga ispituje moguću manipulaciju tržištem.

Tužioci kažu da navodno ponašanje datira iz juna 2024. godine i da se nastavlja. Njihova teorija je da je širenje lažnih informacija moglo da proizvede značajno kretanje cene akcija Lacija, uz istovremeno povećanje pritiska na Lotita da se odrekne kontrole.

Istražitelji takođe ispituju tajming komunikacije između nekih od uključenih lica i objavljivanja priča o Laciju.

U jednom članku objavljenom u Il Tempo 31. maja tvrdilo se da je JPMorgan spreman da stavi 450 miliona evra na sto za klub.

Navodi se da je isti članak sugerisao da bi se Lotito mogao obratiti Masiju i Majoliniju kao finansijskim figurama sposobnim da pomognu u uvođenju nove ere u Laciju.

Istražitelji su naknadno ispitali telefonske kontakte u kojima su učestvovali ovi ljudi oko datuma kada se pojavio neki od članaka.

Postoji još jedan sloj u svemu ovome. FootBiz je nedavno izvestio o tome kako se Lotito suočio sa kontinuiranom i sve neprijateljskijom kampanjom delova navijača Lacija koji zahtevaju da proda klub.

Taj protest je stvaran i tužioci eksplicitno razlikuju legitimne proteste navijača od ponašanja koje istražuju.

Ali istražitelji ispituju da li su pojedinci izvan običnog navijačkog pokreta pokušali da iskoriste to nezadovoljstvo, uključujući navode da su neke aktivnosti protiv Lotita na društvenim mrežama bile finansirane.

Masi je kategorički odbacio optužbe, opisujući ih kao potpuno lažne i rekavši da je njegova jedina uključenost u svojstvu navijača Lacija. Rekao je da namerava da podnese sopstvenu tužbu za klevetu.

Ništa od onoga što su tužioci naveli još nije dokazano na sudu, ali slučaj pokazuje jednu od čudnijih posledica vlasničke strukture Lacija.

Glasine o preuzimanju fudbalskih klubova obično pokreću navijače, ali u Laciju one mogu da pokrenu cenu akcija.

Tužioci sada žele da utvrde da li je neko to dovoljno dobro razumeo da bi pokušao da iskoristi jedno da utiče na drugo.

Barseloni treba još 510 miliona evra

Kladionica Barselone na novi Kamp Nou postaje sve veća.

Članovi kluba odobrili su još 510 miliona evra finansiranja dok Barselona pokušava da završi rekonstrukciju stadiona i nosi se sa finansijskim posledicama kašnjenja projekta.

Novi novac dolazi u dva dela.

Barselona je odobrila 300 miliona evra dodatnog finansiranja za završetak izgradnje Spotify Kamp Noua, dodajući to ogromnom paketu finansiranja koji je već okupljen oko Espai Barse.

Još 210 miliona evra doći će kroz dve "Media Notes" tranše od po 105 miliona evra, podržane budućim audiovizuelnim prihodima Barselone, kako bi se obezbedila likvidnost naspram ekonomskog uticaja kašnjenja projekta stadiona.

Brojke su izvanredne.

Barselona je prvobitno dogovorila 1,485 milijardi evra finansiranja za Espai Barsu. Novo finansiranje bi moglo da poveća ukupan dug Barselone na oko 2,68 milijardi evra, sa približno 1,8 milijardi povezanih sa rekonstrukcijom stadiona.

Ali to je samo polovina priče.

Barselona efektivno koristi stadion da ponovo izgradi ekonomski motor kluba. Završeni Kamp Nou bi trebalo da primi oko 105.000 navijača, uz drastično proširenje ugostiteljskih usluga, VIP sedišta, maloprodaje, muzeja i drugih komercijalnih prihoda.

Finansijska budućnost Barselone je stoga sve više vezana za to da stadion radi, i to izuzetno dobro.

Klub je proveo godine pokušavajući da se takmiči sa najbogatijim evropskim klubovima dok je poslovao sa stadiona čiji je komercijalni potencijal zaostao za mnogim konkurentima. Rekonstrukcija je dizajnirana da to promeni.

Kašnjenja su izuzetno važna kada imovina koja kasni treba da generiše novac koji pomaže da se plati, otuda i najnovije finansiranje.

Barselona sada pozajmljuje više novca da završi imovinu koja treba da joj omogući da generiše više novca. To je ogromna opklada.

A sve je manje alternative da se to izgura do kraja.

Porodica Luis nastavlja da ulaže novac u Totenhem. Danijel Levi je sve više razvodnjen.

Porodica Luis je ubrizgala još 120 miliona funti u Totenhem Hotspur, čime je iznos koji je uložila u Spurse u proteklih 12 meseci dostigao 320 miliona, a od maja 2022. više od 450 miliona funti.

Neki od tog novca je prilično lako objasniti. Totenhem se ovog leta obavezao na oko 380 miliona funti za nove igrače, istovremeno opuštajući strukturu plata koja je istorijski bila jedna od disciplinovanijih u Premijer ligi.

Ali novac takođe postepeno menja ko poseduje Totenhem. Danijel Levi, koji je prošle godine odstupio sa mesta izvršnog predsednika nakon skoro četvrt veka vođenja kluba, ostaje ekonomski investiran kroz ENIC.

Kada je porodica Luis ubrizgala 100 miliona funti u junu, Levi je imao priliku da doprinese proporcionalno i zadrži svoju poziciju. Nije to učinio.

Kao rezultat toga, njegov efektivni udeo je razvodnjen, dok je pozicija porodice Luis ojačala. A sada stiže još 120 miliona funti.

Ako Levi ponovo ne učestvuje, njegov ekonomski interes bi mogao biti dodatno razvodnjen.

Veći deo 21. veka bilo je gotovo nemoguće odvojiti Totenhem od Levija. Postao je predsednik sa najdužim stažom u Premijer ligi, nadgledao izgradnju jednog od najskupljih fudbalskih stadiona na svetu i transformisao Spurse iz kluba sa prihodima od 48 miliona funti u prvoj punoj sezoni u jedan od najbogatijih timova u svetskom fudbalu.

Kritika je uvek bila da Totenhem ponekad deluje kao briljantno vođen biznis koji slučajno sadrži fudbalski tim. Porodica Luis deluje odlučno da promeni tu jednačinu.

Od Levijevog odlaska, njihovo učešće u glavnim odlukama značajno je poraslo. Vivijen Luis i Nik Beušer su stekli veći uticaj, dok bivši izvršni direktor Arsenala Vinaj Venkatešam vodi klub kao izvršni direktor.

Najvažnije je da vlasnici ulažu sopstveni kapital u fudbalske operacije. Ovo je značajno jer je stadion Totenhema trebalo da transformiše sposobnost kluba da se takmiči bez potrebe za ponovljenim injekcijama akcionara.

To je svakako transformisalo bazu prihoda, ali takmičenje u samom vrhu Premijer lige postalo je izuzetno skupo.

Toliko skupo, zapravo, da jedan od najbogatijih klubova u ligi, koji upravlja jednim od komercijalno najproduktivnijih stadiona u svetskom fudbalu, dobija stotine miliona funti od svojih vlasnika kako bi ubrzao fudbalski projekat.

Stoga se u Totenhemu istovremeno odvijaju dve priče.

Prva je pokušaj izgradnje tima sposobnog za takmičenje u vrhu Premijer lige.

Druga je tiša transfer ekonomske moći.

Kako porodica Luis nastavlja da ulaže novac, relativna pozicija Danijela Levija postaje sve manja.

Prvi put posle generacije, Totenhem sve više liči na klub porodice Luis nego na klub Danijela Levija.

Piter Lim pretvara dug Valensije u kapital

Valensija je možda potpisala igrače tokom letnjeg prelaznog roka, ali finansijska pravila La Lige značila su da ne može sve da ih registruje.

Tako je Piter Lim intervenisao i pretvorio novac koji mu je klub već dugovao u kapital.

Valensija je dugovala novac Limovom vozilu "Meriton" od kredita prethodno datih klubu. Kapitalizacijom dela tog duga, Lim je efektivno zamenio svoju poziciju poverioca za dodatni kapital.

Novi gotovinski novac nije stigao na bankovni račun Valensije. Umesto toga, dug je nestao iz bilansa stanja i zamenjen je akcijskim kapitalom.

To je ojačalo bilans stanja Valensije i, što je najvažnije, stvorilo dodatni prostor pod kontrolom troškova tima u La Ligi. Rezultat je bio da je Valensija mogla da registruje svoje pridošlice s kraja leta.

To je odličan primer koliko su se fudbalske operacije i finansije ispreplele. Pre deceniju, navijači koji su se pitali da li njihov klub može da registruje novo pojačanje mogli su razumno da pogledaju da li to može da priušti sa aspekta transfer naknade i plata.

Danas odgovor može zavisiti od računovodstvenog tretmana kredita akcionara.

Situacija u Valensiji postala je posebno tesna jer je klub generisao vrlo malo od prodaje igrača tokom leta.

Njegov limit troškova tima na kraju je iznosio 98,8 miliona evra, samo malo iznad prethodne brojke, a podrazumeva se da klub već koristi skoro sve.

Limova kapitalizacija pružila je prostor za disanje, ali ne mnogo.

Konverzije duga u kapital su savršeno normalne transakcije korporativnih finansija. Međutim, za fudbalske klubove koji posluju pod finansijskom kontrolom, one mogu imati sportske posledice gotovo trenutno.

Lim nije morao da piše još jedan ček da bi promenio ono što je klub bio sposoban da uradi na tržištu transfera.

Morao je da promeni naziv onoga što je novac koji je već obezbedio predstavljao.

Resetovanje Čelsija od 5 milijardi funti

Iako se vlasnička struktura Čelsija veći deo poslednje četiri godine činila kao jedan od komplikovanijih eksperimenata u evropskom fudbalu, ona je upravo postala znatno jednostavnija.

Tod Boli i Mark Volter pristali su da prodaju svoje udele u Čelsiju firmi "Clearlake Capital", dajući kompaniji privatnog kapitala potpunu kontrolu nad premijerligaškim klubom i okončavajući Bolijevo vreme na mestu predsednika. Hansjorg Vis ostaje akcionar.

Posao navodno vrednuje Čelsi na oko 5 milijardi funti, uključujući dug, pri čemu Boli i Volter dobijaju približno 950 miliona funti za svoje zajedničke udele.

Kada je konzorcijum preuzeo Čelsi od Romana Abramoviča 2022. godine, Boli je postao javno lice vlasničke grupe uprkos tome što je "Clearlake" obezbedio većinu kapitala i držao 61,5 odsto kluba.

Iza firme "Clearlake" stoje suosnivači Behdad Egbali i Hose E. Felisijano.

Četiri godine kasnije, dvosmislenost je nestala i "Clearlake" ima kontrolu.

Čelsi kaže da neće biti promena u svakodnevnom poslovanju, rukovodstvu ili strategiji kluba. To je važno jer se sada više oseća kao konsolidacija nego kao rekonstrukcija.

Čelsi je kupljen 2022. godine kao deo transakcije vredne 4,25 milijardi funti koja je uključivala obaveze za dalja ulaganja. Od tada, ogromne količine kapitala su uložene u igrački kadar, Cobham i šire fudbalske operacije, dok je klub pokušao da izgradi nešto veoma drugačije od modela iz Abramovičeve ere.

Procena od 5 milijardi funti stavila bi Čelsi komotno iznad cene pripisane klubu pre četiri godine, uprkos ogromnim izdacima koji su bili potrebni u međuvremenu.

Zato se privatni kapital stalno vraća u fudbal. Operativna ekonomija može biti teška. Sportski rezultati su nepredvidivi. Regulatorno okruženje postaje sve komplikovanije, ali oskudica ima svoju vrednost.

Postoji samo 20 klubova Premijer lige i postoji samo jedan Čelsi.

Ko želi da kupi 100 miliona evra Benfike?

Jedan od najvećih privatnih udela u Benfiki je na prodaju.

Iako pronalaženje nekoga ko to želi ne deluje kao problem, dogovor o tome koliko Benfika vredi mogao bi biti.

Žoze Antonio dos Santos, portugalski biznismen univerzalno poznat kao "Rei dos Frangos" – Kralj piletine – poseduje 16,38 odsto akcija Benfika SAD, što ga čini drugim najvećim akcionarom kompanije.

On želi da izađe i tvrdi da već ima "dva ili tri" investitora zainteresovana za kupovinu njegove pozicije od najmanje 15 evra po akciji.

Postoji mala neslaganja. Akcije Benfike su se nedavno trgovale po ceni od oko 6,50 evra.

Drugim rečima, dos Santos želi više nego dvostruko veću cenu od one koju joj javno tržište trenutno pridaje.

Normalno, to bi moglo da sugeriše prodavca sa nerealnim očekivanjima, osim što sama Benfika misli da berza potcenjuje klub.

Nuno Katarino, potpredsednik i finansijski direktor Benfike, nedavno je tvrdio da bi konvencionalne metodologije procene vrednosti učinile posao vrednijim od milijardu evra.

Benfika je čak teoretski zainteresovana za sticanje dos Santosove pozicije, ali problem je kako.

Kupovina tako velikog udela po proceni o kojoj se raspravlja mogla bi da primora Benfiku na širu obavezujuću ponudu za preuzimanje i, prema Katarinu, potencijalno zahteva od kluba da pronađe oko 100 miliona evra.

Pa koliko vredi 16,38 odsto Benfike?

Već znamo barem jedan odgovor. Ranije ove godine, dos Santos je pristao da proda svoje akcije po 12 evra grupi "Entrepreneur Equity Partners", investicionoj grupi koju vodi bivši izvršni direktor "Oak View Group" Tim Lejveke.

Posao se nije desio. Ne zato što je kupac nestao, već zato što ga je Benfika zaustavila.

Statut kluba mu daje moć da stavi veto na akvizicije iznad 2 odsto u okolnostima u kojima veruje da bi transakcija mogla da ugrozi nezavisnost kluba ili stvori sukob interesa.

Benfika je zaključila da su Lejvekeovi drugi fudbalski interesi stvorili upravo taj problem.

Njegova investiciona grupa ima veze sa Venecijom u Italiji, gde je Lejveke postao kopredsedavajući operativnog komiteta, a njegova ćerka Frančeska Bodi imenovana je za predsednicu.

Benfika je intervenisala na osnovu svog statuta, zahtevajući od EEP-a da dokaže usklađenost sa pravilima vlasništva. EEP je na kraju napustio transakciju.

Ako vam ovo zvuči poznato, tako je i bilo. Klub je 2021. godine takođe sprečio Džona Tekstora da stekne značajnu poziciju u Benfika SAD. "Eagle Football Holdings Bidco", kompanija u srcu Tekstorove strukture više klubova, od tada je otišla u stečaj.

To čini dos Santosov udeo neobično komplikovanom fudbalskom imovinom.

Dovoljno je velika da bude strateški važna i pruža izloženost jednoj od velikih fudbalskih institucija u Evropi. Više investitora to želi, bar prema rečima prodavca.

Ali posedovanje akcija ne znači kontrolu nad Benfikom. Daleko od toga.

Fudbalski klub zadržava većinski uticaj nad SAD-om i, što je najvažnije, poseduje mehanizme sposobne da zaustave spoljnog investitora kojeg ne želi.

Investitor bi mogao da pogleda Benfiku i vidi ogroman globalni brend, jednu od najproduktivnijih operacija trgovine igračima u Evropi, stadion od 68.100 sedišta i biznis za koji njegov menadžment veruje da vredi više od milijardu evra.

Berza trenutno kaže nešto sasvim drugo, a dos Santos kaže nešto treće.

Po ceni od 15 evra po akciji, on veruje da njegov udeo vredi otprilike 100 miliona evra.

Čak i ako bi se neko na kraju složio s njim, u Benfiki je odluka da želite da kupite 16 odsto kluba samo prvi problem, jer Benfika takođe mora da odluči da li želi vas.

Amanda Stejvli ipak ne kupuje Vest Hem

Pokušaj Amande Stejvli da kupi udeo u Vest Hemu je gotov.

Način na koji se završio govori nam znatno više o budućem vlasništvu kluba.

Porodica Gold pristala je da proda svoj udeo od 24,9 odsto u "WH Holding Limited", matičnoj kompaniji Vest Hema, konzorcijumu koji čine "PCP Capital Partners" Amande Stejvli i Mehrdada Godusija i "Ashland Forest Capital Partners".

Ali postojala je kvaka. Postojeći akcionari Vest Hema imali su prava preče kupovine, što im je dalo priliku da sami steknu te akcije.

Ta prava su iskorišćena i advokati porodice Gold sada su potvrdili da su postojeći akcionari u potpunosti iskoristili svoja prava i naknadno završili akviziciju.

Najveći korisnik je Danijel Kretinski. Češki milijarder je prvi put kupio udeo u Vest Hemu 2021. godine i naknadno je držao otprilike 27 odsto kluba.

Navodi se da je njegov udeo sada porastao na oko 46 odsto, čime je pretekao Dejvida Salivena i postao najveći akcionar Vest Hema.

Godinama je pitanje oko Kretinskijeve investicije bilo da li je njegova manjinska pozicija bila konačna stanica ka kontroli ili jednostavno pasivna investicija u premijerligašku imovinu.

Možda sada dobijamo odgovor. Pokušani ulazak Stejvlijeve je efektivno predstavio postojećim vlasnicima Vest Hema izbor da li da dozvole značajnom novom akcionaru da uđe u vlasničku strukturu ili da sami kupe akcije.

Ne samo da su izabrali ovo drugo, Kretinski je kao rezultat toga stekao znatno veći uticaj.

Iako je prodaja porodice Gold trebalo da donese novog investitora u Vest Hem, možda je ubrzala konsolidaciju kluba oko postojećeg.

Vlasnici klubova žele da zaustave trku u naoružanju

Evropski fudbal godinama pokušava da kontroliše koliko klubovi gube. Sada neki vlasnici žele da razgovaraju o kontroli koliko mogu da potroše.

Vodeći evropski vlasnici klubova vrše pritisak da se istraži mogućnost ograničenja plata i ograničenja provizija agenata usred zabrinutosti zbog rastućih troškova sastavljanja fudbalskih timova.

O tome se navodno raspravljalo na nedavnom sastanku odbora Evropske fudbalske asocijacije klubova u Monaku, pri čemu su neki klubovi zainteresovani za utvrđivanje koja su ograničenja zapravo pravno moguća.

Čak i ako sutra niko ne uvede evropsko ograničenje plata, činjenica da vlasnici klubova ozbiljno raspravljaju o tome govori nam nešto o tome kuda ide ekonomija fudbala.

Klubovi Premijer lige platili su više od 460 miliona funti agentima tokom izveštajnog perioda 2025/26, prema podacima FA, što je za 13 odsto više za godinu dana. Samo Čelsi je platio 65,1 milion funti.

FIFA je tokom 2025. godine zabeležila 1,37 milijardi dolara provizija za usluge agenata klubova u međunarodnim transferima u muškom profesionalnom fudbalu, što je više od 90 odsto više nego prethodne godine.

Plate ostaju najveći trošak u većini velikih klubova. Fudbal je odgovorio pokušajem da poveže troškove tima sa prihodima.

UEFA-ino pravilo o troškovima tima ograničava izdatke za plate igrača i trenera, transfere i agente na 70 odsto prihoda za klubove u njenim takmičenjima.

Ali to ne zaustavlja nužno trku u naoružanju. Ako prihodi rastu, dozvoljeni izdaci rastu sa njima, a ako jedan klub pronađe još 50 miliona funti komercijalnih prihoda, može da potroši više. Njegovi konkurenti tada imaju novi podsticaj da sami pronađu još 50 miliona.

To je fantastično ako prodajete nešto fudbalskim klubovima, ali prilično manje privlačno ako ste vlasnik jednog, što objašnjava zašto debata počinje da se menja.

Osnovna tenzija u fudbalu je da se klubovi takmiče kolektivno kao preduzeća, a pojedinačno kao fudbalski timovi.

Kolektivno, vlasnici imaju interes da kontrolišu troškove, ali pojedinačno, svaki vlasnik ima podsticaj da potroši još jednu funtu ako bi to moglo da znači plasman u Ligu šampiona, promociju ili izbegavanje ispadanja.

Američki sportovi uglavnom rešavaju taj problem kroz kolektivno dogovorene mehanizme, uključujući ograničenja plata, poreze na luksuz, drafte i deljenje prihoda.

Pokušaj uvođenja strogog ograničenja plata u Evropi takođe bi naišao na ozbiljna pravna i radna pitanja, a pokušaji ograničavanja provizija agenata već su predmet pravnih bitaka.

Samo postavljanje pitanja od strane vlasnika je značajno samo po sebi. Decenijama je ekonomska priča evropskog fudbala bila o generisanju većih prihoda.

Sada vlasnici pitaju ko ih zapravo zadržava.

Vidimo se u petak

FootBiz